| Програм | ||||
|
ПРОГРАМ ПОКРЕТА СОЦИЈАЛИСТА
БЕОГРАД, 2008.
ПРЕТХОДНЕ НАПОМЕНЕ
Покрет социјалиста је организација која заступа и бори се за политичке интересе друштвених слојева који живе од свог рада. Оснивање ПС, као и дефинисање програма, дешава се, између осталог, у атмосфери коју обележава појачана експлоатација и потпуна небрига владајуће класе и њених политичких представника за судбину свих који живе само од свог рада.
Ове околности захтевају сажимање позитивног искуства левице и радничког покрета, дакле свих оних искустава која су већ постала цивилизацијске и социјалне тековине модерног живљења. Време у коме живимо, на политичком плану обележава криза политичке репрезентације, самим тим и легитимизације, и покушаја брисањa граница између левице, центра и деснице, тако да је питање модалитета деловања и организовања једно од кључних питања савремене политичке сцене. Утолико, савремена, аутентична левица мора очувати реалну везу са социјалним слојевима које политички репрезентује, заступајући њихов интерес на конкретан и борбен начин.
Покрет социјалиста је противник тоталитарних идеологија, какви су нацизам, фашизам и глобализам и из њих изведених видова политичке праксе. Због тога се ПС организује и опредељује као антифашистичка и антиглобалистичка левица – речју: борбена левица.
У свом деловању, ПС се држи начела: циљеви не оправдавају средства, већ средства легитимишу циљеве (као пожељне или непожељне). Она је такође противник апсолутизације и лажног приоритета политичке памети у свим питањима где струка има свој став. Другим речима, ПС је противник наметања политизације у друштвеним питањима где је довољна стручност. То истовремено значи да је ПС противник политичке подобности у обављању било ког стручног и професионалног посла.
ПС има пуну свест о савременом искуству временске ограничености дневнополитичких истина, њиховог рока важења или употребе, као што је свесна и околности да јавним мњењем, данас више него било кад, управља нека врста политичке моде коју обликују медији. Због тога се Покрет социјалиста залаже за стварни, скруполозан и одговоран политички дијалог, не само као израз минимума демократизације политичког живота, већ и као нужне претпоставке побољшавања ма којег политичког опредељења и могућности избора између њих.
Демократија се, поред осталог, садржи у ставу прихватања могућности да је противник у праву, да му је допуштено да се изрази и да постоји обавеза да се размисли о његовим аргументима. *** Сажетак: -Покрет социјалиста је модерна партија која ће заступати и борити се за политичке интересе људи који живе од свог рада. -Покрет социјалиста се обавезује да као новоформирану партију левице ради на сажимању вишедеценијског искуства левице у нашем и светском простору и програмско сублимирање оних вредности и концепата који су нашли своју историјску потврду. -Покрет социјалиста се програмски одређује као времену дорасла, демократска, антифашистичка И антиглобалистичка партија левице. -У свом деловању Покрет социјалиста ће се држати генералног начела : циљеви не оправдавају средства, већ средства легитимишу циљеве.
IОСНОВНЕ ВРЕДНОСТИ И ЦИЉЕВИ
Као највише и неодвојиве вредности, програмски, ПС истиче, у дугој традицији левице и радничког покрета присутне, три основне вредности: слободу, правду и једнакост.
Као што нема слободе за сваког без правде и једнакости за све, тако нема ни једнакости за све изван правде и слободног избора за сваког. Слобода, правда и једнакост не само да су међусобно условљене, већ и социјално функционишу слично принципу спојених судова. Оно што се садржајно и формално одузме у социјалном утелотворењу једне од ове три вредности, нужно повлачи смањивање присуства друге две вредности, али не и обрнуто. Због тога ће се ПС супротстављати свим оним политичким субјектима који ће доктринарно и практично настојати било да смање укупно друштвено достигнут степен слободе, правде и једнакости, или да фаворизују једну на рачун друге две вредности.
Покрет социјалиста из садашњих друштвених проблема не прави заокрет у историјски нужно бољу будућност, будућност какву би она желела да буде, да би у њено име игнорисала и актуелне проблеме и актуелне политичке опоненте. Покрет социјалиста не верује у аутоматизам боље будућности, он није баштиник олаког историјског оптимизма који је ослобађа одговорности и борбе за бољу садашњост. Отуда ће се ПС борити, овде и сада, како би се, у сваком конкретном поводу и прилици, садржаји и форме слободе, правде и једнакости унапредили и подигли на виши ниво.
ПС ће се залагати за институционализацију и правно дефинисање слобода, праведности и једнакости грађана као њиховог минумума кроз политички систем који се може условно означити као демократски.
ПС ће се, програмски и у свом деловању, држати принципа и вредности радничког покрета и позитивних искустава целокупне светске и домаће левице.
Залагање за правну државу, јавну контролу и транспарентност свих облика власти, поштовање људских права, као и достојанства и слободе личности, социјалну правду и у друштву и у економији, очување облика колективне својине, обустављања приватизације и проверу досадашње. ПС не види себе само као свој специфичан политички циљ, већ као неопходни друштвени амбијент који нуди свим политичким опцијама.
Област континуираног побољшања животних услова, солидарности, социјалне сигурности и социјалне заштите грађана, за ПС, као левицу, представља област њеног специфичног практичног ангажовања не само из угла програмских опредељења, већ и због околности да смо релативно економски сиромашно и неразвијено друштво. На том терену, ПС није за дефанзивну стратегију социјале као коректива економске и из ње изведених облика неједнакости људи, већ заговара активистички и офанзивни приступ. То значи да је главно место решавања социјалних проблема радно место, рад од кога се може достојанствено живети и издржавати породица, право на рад као стварно а не декларативно право, економски развој као услов отварања нових радних места и подизање нивоа зарада, порески и правни систем који је у функцији обезбеђивања неопходних средстава за потпору незапослених и социјално угрожених слојева становништва (инвалиди, деца, пензионери са ниским пензијама, самохране мајке, итд.). ПС ће се залагати за бесплатан општи систем здравствене заштите, систем старосних пензија, бесплатно школовање на свим нивоима и изградњу одговарајућих институција и служби као јавних служби, које би се овим проблемима професионално бавили.
ПС ће у свом деловању неговати организационе форме волонтерске помоћи лицима у стању социјалне потребе као свој конкретан допринос хуманизацији односа и солидарности. ПС не сматра да овај волонтерски облик може да супституише деловање професионалних институција и обавезу савремене државе према социјално угроженим слојевима становништва, али он представља битну компаративну допуну и добар пример хуманости на делу.
*** Сажетак: -Као три највише и неинструменталне вредности савременог политичког устројства, ПС истиче три традиционално левичарске, међусобно повезане и саусловљене вредности: слободе, правде и једнакости. -Као минимум слобода, правде и једнакости, ПС ће се заложити за њихово институционално и правно дефинисање, а то може само значити подизање достигнутог стандарда у овој области. -Висок степен солидарности, социјалне сигурности и социјалне помоћи, ПС доживљава као свој специфични, програмски и делатно, левичарски политички избор. -Рад, стварно право на рад, зараде које омогућују достојанствен живот и издржавање породице, општи економски развој друштва који се манифестује у отварању нових радних места, порески систем са прогресивном стопом опорезивања, реални раст зарада усклађен са општим развојом привреде, итд. – ПС види као елементе активне социјалне политике, социјалне политике која неће бити пуки коректив исправљања социјалних неправди. -Утолико ће се ПС борити за систем општег бесплатног здравственог осигурања, бесплатног школовања на свим нивоима, систем старосних пензија без обзира на количину радног стажа, систем институционалне и финансијске помоћи лицима у стању социјалне потребе. -Изван инситуционалних и државних организација које ће се професионално бавити облашћу социјале, ПС сматра својом обавезом да, у складу са уверењима конкретног алтруизма и хуманости, организује своје чланове и симпатизере као волонтере за помоћ немоћним лицима и лицима у стању крајње социјалне потребе.
IIПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ
ПС прихвата политички концепт демократске, правне и социјалне државе, са репрезентативном (вишепартијском) демократијом, не као највишом историјском формом и најбољом организацијом власти и државе – већ као, овде и сада, Уставом регулисаном формом. Утолико, ПС држи да су опште изборно право и слободни избори не само неопходан услов одређивања састава парламента, већ и демократске легитимизације власти.
Да би се избегла криза легитимизације, као и практична могућност да се власт стекне и врши на основу политичких опредељења мањине бирачког тела, ПС се залаже да опште изборно право буде и законом утврђена обавеза сваког грађанина са бирачким правом. Тај законски императив не сме постати пука формална обавеза, већ је у обликовању политичког јавног мњења потребно омогућити исказивање свих креативних, струковних и интелектуалних потенцијала читавог друштва. Истовремено, све политичке партије, институције и медији требало би да својим деловањем створе претпоставке које ће мотивисати све грађане да ову законску обавезу не испуњавају као пуку формалну обавезу, већ као свој основни друштвени интерес. ПС ће се залагати да кандидати за политичке и јавне функције имају одговарајуће професионалне, моралне и личне референце које су објективно проверљиве.
Поред тога, ПС ће се залагати за строгу поделу власти и надлежности на законодавну, извршну и судску, као и за институционалне и јавне облике контроле власти. ПС ће се залагати за одговорну, ефикасну и штедљиву власт и државу. Референдум, ПС сматра, обавезном и најдемократичнијом формом изјашњавања грађана о свим питањима од капиталног јавног интереса.
Кад су у питању органи извршне власти, осим смењивих функционера – условљено резулататом општих избора – ПС се залаже за максималну професионализацију и потпуну елиминацију политичке подобности и реваншизма. Једини критеријум подобности службеника управе требало би да буде њихова професионалност, стручност и честитост. Слични критеријуми важе и за запослене у јавном сектору, инстутуцијама и предузећима чији је оснивач или власник држава. Одсуство политичке подобности и политичког реваншизма, ПС сматра не само демократским ставом, већ и неопходним условом стабилизације општих друштвених прилика и правичног функционисања државе у условима могућих политичких и економских нестабилности. Базична структура државне администрације, њени стручни ресурси, извршни део њеног апарата, морају бити статусно и реално независни од политичких и изборних прилика, политичке нестабилности и криза, политичких интереса и потреба, па макар то били интереси и потребе владајућих партија. Апарат државе делује по закону, а не на основу политичке воље или интереса било којег политичког субјекта.
Правну државу, ПС види као неопходан услов минимума слобода, социјалне правичности, равноправности и солидарности грађана. То подразумева и законско дефинисање: СЛОБОДА као: -неповредивости личности и достојанства сваког појединца; -слободе говора, савести и религиозних уверења; -слободе политичког окупљања, организовања и избора; -слободе рада, стваралаштва, предузетништва и власништва на принципима социјалне привреде, која нема само за циљ добит, већ и добробит заједнице, као и социјалну и еколошку сигурност; -саодлучивања запослених о свим питањима везаним за рад и стваралаштво; -слободе струковног и синдикалног организовања, што укључује и право на штрајк; -слободе суделовања и иницијативе у доношењу свих одлука које се тичу социјалне, еколошке и здравствене сигурности; -слободе од сиромаштва, страха, незнања, сваког вида потчињености и насиља над човековим мишљењем, његовим тежњама и потребама; -система слобода прихваћених међународним конвенцијама и договорима; ЈЕДНАКОСТИ као: -једнаке могућности у стицању прихода и добара; -једнакости у социјалним правима; -једнакости у политичким правима; -једанакости свих у шансама за политичку и друштвену партиципацију, социјалну сигурност и сваку врсту социјалне промоције; -једнакости свих људи у присвајању тековина образовања, науке, културе и стваралаштва уопште; -једнакости жена и мушкараца; -једнакости свих грађана у остваривању грађанских и политичких права, без обзира на пол, доба живота, вероисповест, националност и социјални положај; ПРАВДЕ као: -опште једнакости пред законом и правичности закона; -аутономије судства и права на правног заступника; -социјалне правде изражене у осетљивости на права слабијих; -гаранције социјалне сигурности; -традиционалне народне правде; СОЛИДАРНОСТИ као: -активног, појединачног и групног заузимања за слабије; -заједничког деловање на постизању и осигурању мира и разумевања међу људима; -поштовања различитости међу људима и друштвеним и етничким групама; -спремности на помоћ и сарадњу, спонтану и организовану помоћ слабијим и угроженим;
У законодавној активности, ПС ће се борити за увођење правних стандарда најразвијених земаља. Наш систем легислативе требало би да селективно интегрише све предности и сва позитивна искуства правних система најразвијенијих земаља, те да се, преко те реформе постојећег правног система, на прави начин интегрише са међународном заједницом.
ПС ће се залагати, када је у питању организација Србије, као јединствене, целовите, недељиве суверене државе, састављене из две покраине Аутономне покрајине Војводине и Аутономне покрајине Косово и Метохије. ПС никада и ни по коју цену неће признати независност тзв. Косова и као један од кључних принципа своје спољне политике узимаће за основ однос конкретне земље, међународне организације, политичке организације или партије према НАТО агресији на СРЈ и према питању независности Косова.
ПС је противник политичке арбитрарности у правно дефинисаним односима и пословима, али је утолико више противник закона донетих искључиво посредством политичких мотива, оних закона који трају док је политички субјект који их је донео на власти. Правни систем не само да би требало потпуно да буде усклађен са Уставом, већ би његов развој и доградња требало да буде усмерен много више иманентном аутодетерминацијом и оптимализацијом, која би била више ствар стручних процена, него што би то требало да буде условљено политичким волунтаризмом и тренутним интересом владајућих партија у Парламенту. Другим речима, ПС се залаже за стабилан, јасан и предвидљив правни систем, односно за такве исте његове последице у најширој друштвеној пракси. То подразумева да држава није нека врста ратног плена који се осваја победом на изборима, плена који је препуштен на милост и немилост, захваљујући механизму законодавне власти, победничким партијама.
Струковне и независне синдикате, ПС види као законом предвиђене субјекте који штите и заступају интересе и права запослених из домена радног законодавства. Право на штрајк мора бити законом загарантовано право без ограничења, када је у питању врста делатности, његова организација и дужина трајања. У случају генералног штрајка, ПС сматра да не постоји само одговорност послодаваца и управљачких структура, већ и одговорност власти, односно државе, за испољавање тако широког незадовољства постојећим односима. ПС ће се залагати да се посредством синдиката остваре форме саодлучивања и сувласништва запослених у складу са искуствима у најразвијенијим земљама, што би требало, такође, дефинисати радним законодавством.
Невладине организације и удружења, пре свега хуманитарног карактера, ПС сматра неопходним елементима такозваног цивилног друштва, као и комплементарном допуном постојања и деловања синдиката, политичких партија и државе. Невладине организације, удружења и покрети грађана не само да артикулишу специфичне опште интересе и потребе, већ могу битно утицати на демократско формирање јавног мњења и представљати снажну противтежу претераној парцијализацији укупног друштвеног простора. Али невладине организације нипошто не смеју на себе преузети елементе државе нити постати сарадници страних Влада и држава. Њихово финансирање не сме се обављати из иностранаства, већ само и једино на основу одговарајућих закона Републике Србије.
ПС се залаже за генералну деполитизацију друштвеног простора и истовремено за јефтину, ефикасну и по грађане корисну државну управу и администрацију, за државу која ће бити сервис друштва, то јест грађана – а не обрнуто. Власт би требало да обезбеди такав амбијент, односно његово одржавање, у коме би добробит свих или бар већине грађана био основни критеријум њеног деловања.
*** Сажетак:
-ПС прихвата политички концеп демократске, правне и социјалне државе, са репрезентативном (вишепартијском) демократијом као овде и сада дефинисани систем уређења одређен Уставом. -ПС је доследна левичарска партија која се залаже за републиканско уверење и против је било каквог повратка монархије и сваког другог друштвеног уређења заснованог на људским разликама насталим по основу рођења. -Да би се избегла криза легитимизације, као и практична могућност да се власт стекне и врши на основу политичких опредељења мањине бирачког тела, ПС се залаже да опште изборно право буде и законом утврђена обавеза. -Све политичке партије, институције и медији требало би да својим деловањем створе претпоставке које ће мотивисати све грађане да своју законску обавезу не испуњавају као пуку формалну обавезу, већ као свој основни друштвени интерес. -ПС ће се залагати за строгу поделу власти и надлежности на законодавну, извршну и судску, као и за инстутуционалне и јавне облике контроле власти. -Кад су у питању органи извршне власти, ПС се залаже за максималну професионализацију и потпуну елиминацију политичке подобности и реваншизма. -Правну државу ПС види као неопходан услов минимума слобода, социјалне правичности, равноправности и солидарности граћана. -ПС се залаже за Републику Србију као јединствену, недељиву, суверену државу састављену од две атуномне покрајине Војводину и Косово и Метохију. ПС никада и ни по коју цене неће признати независност тзв. Косова. -ПС синдикате види као законом дефинисане субјекте који штите и заступају интересе и права запослених из домена радног законодавства. ПС ће се залагати да се, посредством сидиката, остваре форме саодлучивања и сувласништва запослених у складу са искуствима у најразвијеним земљама.ПС ће се залагати за обавезно синдикално организовање свих запослених. -Право на штрајк мора бити законом загарантовано право, без ограничења када је у питању врста делатности, његова организација и дужина трајања.
IIIЕКОНОМСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ДРУШТВА
ПС сматра да се колективни облици својине морају сачувати и чак унапређивати као недвосмислен гарант општег развоја друштва и социјално праведног система. ПС сматра да је нужно раздвајање управљачке (пословодне) функције од власничких права, тако да се адресант власништва (држава, акционарски капитал, корпорацијско власништво, јавно власништво, друштвено власништво, приватно власништво, задружно власништво) не појављује као елемент који управљање чини слабијим или бољим, што је код нас веома чест привидни аргумент против постојања било ког облика заједничке својине.
Улога државе јесте да створи да оствари равноправне услове пословања, али и да наметне такве облике привређивања који ће фаворизовати оне послове и оне правце развоја који обезбеђују највишу запосленост и употребљавају вишак остварене вредности за потребе читавог друштва, не само класе власника над средствима за производњу.
За то је потребно да се на нивоу макроекономског система, привредне легислативе, пореског система, царинских дажбина, финасијских институција и монетарне политике земље, пажљиво осмисле и примене сва позитивна развојна искуства. При том, саморегулација и слобода иницијативе, деловање тржишта и конкуренције, остају неокрњени у аспекту индивидуалног деловања и интереса. Али, уверење да ће се сви проблеми решити на оптималан начин деловањем само тих механизама, пример је идолатрије либералистичке представе економије и, ако би се инаугурирао као преовлађујућа пракса, значио би пуки губитак времена и средстава.
ПС сматра да су, на политичком плану, приватизација и денационализација представљени некритички, доктринарно и еуфорично – као потез који све решава, или бар омогућује да се у економији све реши. Сагледани у овом контексту, приватизација и денационализација су, пре свега, производ идеолошког уверења, иза којег стоје јасни интереси одређених друштвених слојева, домаћих и иностраних.
Тако се уобичајено приватизација и денационализација повезују са крупним иностраним улагањима, као да су у питању узрочно повезани процеси. Међутим, крупне иноинвестиције и улагања ни непосредно, ни посредно не зависе од приватизације и денационализације, већ од укупне правне и друштвене сигурности и стабилности, као и од потенцијалних специфичних тржишних, ресурсних и алокацијских предности нашег друштвеног и државног простора. Осим тога, стране инвестиције не морају нужно да имају развојне последице; исувише је примера који указују да се у неразвијене земље дислоцирају такозване прљаве технологије, технологије које не представљају шпиц технолошког развоја, технологије које не доносе задовољавајући профит, итд. Иностране и мултинационалне корпорације заинтересоване су, додуше, да у бесцење купе одговарајуће производне ресурсе и да их затворе како би смањиле притисак међународне конкуренције и обезбедиле себи у нашој земљи додатно тржиште. Са извршеном приватизацијом и денационализацијом нигде није непосредно започео процес убрзаног развоја, већ напротив: само нова фаза економске кризе и развојног заостајања.
У том смислу, ПС је противник насилне приватизације и, посебно приватизације која је запослене и пензионере оставила без учешћа у продаји вредности коју су деценијама стварали. ПС се залаже за ревизију приватизације и као једини облик приватизације коју прихвата као друштвено оправдану истиче радничко акционарство.
Питање стратегије привредног развоја претпоставља макроекономски план на нивоу државе, план у чију ће израду бити укључени сви креативни и стручни потенцијали институција, удружења, синдиката и појединачних научних ауторитета. Битан услов реализације стратегије и плана развоја земље јесте и постизање најширег политичког консензуса око његове ваљаности, тако да промене странака на власти не би могле битно да утичу на његову реализацију. Планирање развоја није само израз потребе да се из дубоке економске и развојне кризе изађе на најбржи и наефикаснији начин, већ и да се то обави у складу са највећим степеном заштите националног интереса, узетог на дужи временски рок.
Садашње стање наше привреде може се на различите начине описати, већ према аспекту и потреби пројектног задатка, али је сасвим јасно да је њен досадашњи развој, поготову индустрије и инфраструктуре, био прилагођен неупоредиво већем националном тржишту, простору и битно различитим ресурсима. Даљи развој наших производних капацитета и уопште економску организацију друштва ПС види у одрживом развоју.
*** Раст производње, запослености, извоза и животног стадарда, с повећањем благостања на дужи рок и за сваког грађанина Србије приоритетан је задатак ПС у конципирању привредне политике. Макроекономски план на нивоу државе у погледу приоритета привредног развоја требало би да има и регионалну компоненту, то јест компоненту алокације појединих производних капацитета у складу са реалним ресурсним претпоставкама. То нарочито важи за прехрамбену индустрију, као и све облике примарне прераде природних сировина. У оптималном случају, сваки регион, свака општина, би требало да има свој привредни идентитет, то јест производ или групу производа по којој би се препознавала не само на домаћем тржишту, већ и на међународном.
У организационом смислу, као најекономичније и развојно најпропулзивније решење за примарну пољопривредну производњу, требало би реанимирати задругарство уз одговарајућу стручну помоћ експерата на нивоу државе и општине, коморе и струковних организација, института, итд. Микропрограми производње биолошки исправне хране требало би да буду типизирани и осмишљени од стране одговарајућих институција, као што би требало да их подржавају одговарајући комерцијални и наменски фондови.
*** Сажетак:
-Економска демократија подразумева, пре свега, право запослених на саодлучивање. -ПС ће се борити против свих видова радног безакоња и економског извлашћивања оних који су својим радом створили постојеће национално богаство. -ПС сматра да је нужно раздвајање управљачке функције од власничких права, тако да се адресант власништва не појављује као елемент који управљање чини слабијим или бољим, што је код нас веома чест привидни аргумент против постојања било ког облика заједничке својине – осим инокосног приватног власништва. -Улога државе јесте да створи амбијент за оптимализовани развој националне економије, довољно конкурентне у међународним размерама. -ПС се залаже за изградњу такве националне привреде која би имала јасан привредни идентитет кроз развој области за које поседујемо компаративну предност. -ПС сматра да је приватизација друштвених и државних предузећа акт политичког волунтаризма партија које су тренутно на власти. Утолико, ПС сматра да досадашња пракса и правна решења приватизације нису испунила ни минимум пројектованих циљева и обећања, тако да ће се ПС заложити за генералну ревизију свих дисадашњих промена статуса државне и друштвене својине. -Код нас је постало уобичајено да се приватизација и денационализација повезују са крупним иностраним улагаињима – али инострана улагања ни посредно, ни непосредно не зависе од приватизације и денационализације – али она заправо зависе искључиво од укупне правне сигурности и стабилности. -Даљи развој наших производних капацитета и уопште економску организацију друштва ПС види у одрживом развоју. -Битан услов реализације стратегије и плана привредног развоја земље јесте постизање најширег политичког консензуса око његове ваљаности тако да промене странака на власти не би могле да утичу на његову реализацију. Очигледно је неминовно радикално преструктуирање, поготову у сфери индустрије. ПС ће се залагати за такав регионални привредни развој, заснован, пре свега, на домаћим реалним изворима инвестирања, који подразумева уједначавање економске развијености преко специфичног привредног (произвођачког) идентитета (робне марке) сваке области, по којој ће она бити препознатљива не само у локалним размерама, већ и, по могућству, на међународном нивоу. -Раст производње, запослености, извоза, животног стандарда и социјалног благостања, на дужи рок и за сваког грађанина Србије приоритетан је задатак ПС у конципирању привредне политике.
IVЕЛЕМЕНТИ СОЦИЈАЛНОГ БЛАГОСТАЊА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
ПС ће се залагати да основни механизам система социјалног благостања и социјалне заштите буде универзалног карактера и да обухвата без остатка целокупну популацију. Истовремено, систем социјалне заштите није никакав корективни механизма накнадног ублажавања или исправљања социјалних неједнакости. ПС, такође, има офанзиван приступ целокупној проблематици социјалне заштите и сматра да то није област која се напросто алиментира, већ иманентан минимум система социјалног благостања. Наравно, централно место разрешавања свих социјалних потреба човека мора бити радно место, то јест таква висина зараде која сваком запосленом поједницу омогућава достојанствен живот, као и могућност издржавања породице. Због тога право на рад мора бити стварно а не деклеративно, а привредни развој и пуна запосленост претпоставка остваривања оптималног система социјалне заштите.
ПС ће се борити да се институционализацију три основна елемента социјалног благостања који обухватају без остатка целокупно становништво: -бесплатна основна здравствена заштита; -бесплатно школовање на свим нивоима; -минимална старосна пензија за лица (жене са 60, а мушкарци са 65 навршених година живота) без или са недовољним радним стажом.
ПС се залаже за изградњу новог система социјалне заштите, на принципима утврђеним међународним кодексима, да би се: -омогућило сваком појединцу да живи у достојанству; -остваривале једнаке могућности за развој свакога; -омогућило радницима да остварују доходак слободно изабраном активношћу; -смањивале или спречавале посебне животне тешкоће и то, пре свега, кроз самопомоћ; -свим расположивим стручним, правним, психосоцијалним методама бринуло о свим настрадалим у рату (посебно најугроженијим категоријама: деци, старима, цивилним и војним инвалидима, породицама погинулих, прогнаним и расељеним особама)
ПС се залаже за успостављање новог система социјалног осигурања који би превладао централизам и био у стању да се прилагоди различитим типовима социјалног ризика према њиховом садржају – што укључује систем здравственог осигурања, пензијског и инвалидског осигурања, осигурања за случај професионалног ризика, осигурања за случај незапослености и породичног додатка. У том смислу, ПС се залаже за утврђивање обавезног, добровољног и допунског осигурања као врсте социјалног осигурања које ће гарантовати сигурност за све грађане, али и омогућити виши степен социјалне сигурности за све оне који то желе.
Државна управа била би надлежна за све оне облике социјалног осигурања који су по закону обавезни, али она, у том делокругу своје надлежности, мора бити самостална институција на националном нивоу за једну или више грана осигурања, као што би требало тежити децентрализацији система благајни за поједине групе повезаних грађана. Истовремено, социјални фондови би се бавили комерцијалним улагањима у сигурне и нископрофитабилне послове како би и, на тај начин, ангажовали слободна средства, односно повећали укупна расположива средства за ову намену.
ПС се залаже за бесплатан систем основне здравствене заштите који би био независан од радног статуса корисника. Међутим, здравље се овде не схвата као пуко одсуство болести, већ, у складу са дефиницијом СЗО, као телесно, душевно и социјално благостање. Темељна начела здравственог система требала би се огледати у једнакости, лакој доступности свима, ефикасности, квалитету, као и поштовању интереса и потреба болесника и њихове приватности. Залажемо се за развијену и обухватну превентивну медицину која укључује вакцинацију, дечију заштиту, заштиту трудница и мајчинства, хигијенско-епидемиолошку активност, токсикологију и едукацију. Превентивна медицина мора се финансирати из буџета државе, као и здравствена заштита социјално угроженог дела популације, те заштита менталног здравља. Национално здравствено осигурање требало би да покрива све трошкове основне здравствене заштите доступне сваком становнику Србије. Залажемо се за очување постојећих и стварање нових институција здравствене заштите на националном нивоу, као и за развој здравствено-истраживачких институција које би биле конкурентне и у свету.
ПС се залаже за образовни систем који се темељи на стваралачком изразу и развоју личности, ненасилном васпитању и стицању знања као потребе, а не принуди, с једне стране – као и на способности да се одговори савременим научно-технолошким и информацијским изазовима, с друге стране. Отуда, систем образовања мора бити окренут будућности, перманентности учења и усавршавања – те, насупрот упросечивању, на орјентацију према могућностима и склоностима ученика. ПС се залаже за школство једнаких шанси, које ће избећи уравниловку пружајући сваком младом човеку могућност избора оптималног облика властитог образовања. Сва деца, без обзира на разлике у социјалном положају и образовном нивоу родитеља и средине, под једнаким условима треба да буду у могућности да искажу и потврде своју креативност и иновативност. То мора да буде обавеза државе, што подразумева виши ниво социјалне сигурности ученика и студената, као и подизање њиховог стандарда.
Истовремено, ПС се залаже за посебну бригу друштва према талентованим младим људима на свим степенима образовања. С друге стране, ПСсе залаже за посебну бригу за васпитање и образовање деце и младежи са потешкоћама у развоју као и свих облика специјалног образовања.
ПС се залаже за ослобађање спорта од политичког утицаја, јер политички фактори не могу и не требају да утичу на креирање политике спортских колектива, такође, ПС се залаже и за јавност трансфера спортиста, јер би се тиме спречиле постојеће малверзације. Исто тако, морамо спречити приватизацију спортских друштава, јер је у њих највише улагала радничка класа.
Залажемо се за концепт аутономног и отвореног универзитета, високог квалитета и професионалности, унутар кога ће бити испреплитани студирање, истраживање и наука. Приступ универзитету не сме бити ограничен нити квотама, нити материјалним статусом студента – већ искључиво знањем и способношћу.
Прва и основна претпоставка остваривања успешне образовне политике јесте подизање достојанства и угледа, као и знатно побољшање материјалног положаја радника у образовању и другим друштвеним делатностима.
***
Сажетак:
-ПС ће се залагати да основни механизам система социјалног благостања и социјалне заштите буде унуверзалног карактера, тј. да не буде накнадни корективни механизам ублажавања или исправљања социјалних неједнакости. -Централно место разрешавања свих човекових социјалних потреба мора бити радно место, а право на рад мора бити стварно а не декларативно, док су привредни развој и пуна запосленост претпоставка остваривања оптималног система социјалне заштите. -ПС ће се борити да се институционализују три основна вида социјалног благостања: * Бесплатна основна здравствена заштита; * Бесплатно школовање на свим нивоима; * Минимална старосна пензија за лица без или са недовљим стажом. -ПС се залаже за успостављање новог система социјалног осигурања који би превладао централизам и био у стању да се прилагоди различитим типовима социјалног ризика према њиховом садржају – што укључује систем здравственог, пензијског и инвалидског осигурања, осигурања за случај професионалног ризика, за случај незапослености и породичног додатка. -У том смислу, залажемо се за утврђивање обавезног, добровољног и допунског осигурања као врсте социјалног осигурања које ће гарантовати сигурност за све грађане, али и омогућити виши степен социјалне сигурности за све који то желе. -Државна управа била би надлежна за све оне облике социјалног осигурања који су по закону обавезни, али она у том делокругу своје надлежности мора бити самостална институција на националном нивоу за једну или више грана осигурања, као што би требало тежити децентрализацији система благајни за поједине групе повезаних грађана. -ПС се залаже за бесплатан систем основне здравствене заштите који би био независан од радног статуса корисника. -ПС здравље не схвата као пуко одсуство болести, већ, у складу са дефиницијом СЗО, као телесно, душевно и социјално благостање. -Национално здравствено осигурање требало би да покрива све трошкове основне здравствене заштите доступне сваком становнику Републике Србије. -Залажемо се за очување постојећих и стварање нових институција здравствене заштите на националном нивоу, као и за развој здравствено-истраживачких институција које би биле конкурентне и у свету. -ПС се залаже за образовни систем који се темељи на стваралчком изразу и развоју личности, ненасилном васпитању и стицању знања као потреби, а не као принуди, с једне стране – као и на способности да се одговори савременим научно-технолошким и инфомацијским изазовима, с друге стране. -Систем образовања мора бити окренут будућности, дезидеологизацији, елитности знања, селективности програма и облика образовања, перманентности учења и усавршавања – те насупрот упросечивању, на орјентацију према могућностима и склоностима ученика. -Истовремено, ПС се залаже за посебну бригу друштва према талентованим младим људима на свим степенима образовања, а са друге стране, за посебну бригу према васпитању и образовању деце и младежи са потешкоћама у развоју. -Залажемо се за концепт аутономног и отвореног универзитета, високог квалитета и професионалности, унутар кога ће бити испреплитани студирање, истраживање и наука. Приступ универзитету не сме бити ограничен нити квотама, нити материјалним статусом студената, већ искључиво знањем и способношћу. -Прва и основна претпоставка остваривања успешне образовне политике јесте подизање достојанства и угледа, као и знатно побољшање положаја радника у образовању и свим осталим сферама рада.
|